Da li je stres uvek loš?

Ne. Akutan stres može da bude motivišući. Problem je hroničan, dugotrajan stres bez perioda oporavka.

Pomažu li aplikacije za meditaciju?

Mnogima da, naročito kao podsetnik i vodič kroz vežbe. Najvažnija je redovnost, ne sredstvo.

Velike količine kofeina mogu da pojačaju osećaj anksioznosti. Vredi smanjiti i posmatrati efekat na sebi.

Pre nego što se ”mora”. Kratki, planirani odmori sprečavaju ozbiljnije pucanje.

Stres je deo posla, ali hroničan stres nije. Vodič kako da ga prepoznaš i smanjiš svakodnevnim navikama.

Telesni znakovi: napetost u ramenima, glavobolja, ubrzan rad srca, problem sa snom.

Emocionalni: razdražljivost, anksioznost, osećaj preopterećenja.

Ponašajni: prokrastinacija, povlačenje, prejedanje ili gubitak apetita.

Prepoznavanje ranih signala — prvi korak ka delovanju.

Disanje 4-7-8 ili produžen izdah smiruje nervni sistem.

Pauze od ekrana svaki sat, makar 1-2 minute.

Kratke šetnje između sastanaka pomažu fokusu.

Razgovor sa kolegom ili bliskom osobom — često nedovoljno korišćen alat.

Redovno kretanje, kvalitetan san, uravnotežena ishrana — temelj otpornosti.

Vreme za odmor i hobi van posla.

Planiranje nedelje sa realnim očekivanjima.

Ograničavanje stalne dostupnosti (notifikacije, posao van radnog vremena).

Jasne granice radnog vremena štite od sagorevanja.

Razgovor sa nadređenim o opterećenju je legitiman.

Trajan osećaj iscrpljenosti, beznadežnosti, gubitak interesa — razlog da se potraži stručna podrška.

Mentalno zdravlje je deo zdravlja, ne luksuz.