Kako reći deci

Idealno — oba roditelja zajedno, mirno, kad imate vremena bez prekida.

Reči primerene uzrastu — mlađe dete ne treba detalje, samo sigurnost da je voljeno.

Ponavljajte tri stvari: nije njihova krivica, oba roditelja ih vole, biće im rečeno šta se menja.

Pustite ih da pitaju — i nemate sve odgovore, to je u redu.

Šta NE govoriti

Ne krivi drugog roditelja — dete je pola njega/nje.

Ne traži savezništvo — "ti si moj heroj, mama je loša" je toksično.

Ne pretvaraj dete u glasnika ili špijuna.

Ne obećavaj ono što ne možeš da održiš — "videćeš tatu svaki dan" ako to nije realno.

Ne govori detaljnije o razlozima razvoda nego što je primereno uzrastu.

Podela vremena

Konzistentan raspored je važniji od savršene pravičnosti — dete treba da zna kad je gde.

Predaja deteta — neutralno mesto ili kuća, bez tenzije, bez svađe. Pet minuta razmene informacija, ništa više.

Praznici, rođendani — dogovorite se unapred, na papiru. Mnoge tenzije nastaju oko ovih datuma.

Fleksibilnost po potrebi — bolesno dete, važan događaj kod jednog roditelja.

Po uzrastu

Do 5 godina — kraći boravci kod oba roditelja, fokus na sigurnost i rutinu.

5–10 godina — mogu razumeti više, ali još uvek osećaju krivicu. Stalno ih razuveravaj.

10–15 godina — žele uticaj na raspored, mogu povući stranu. Slušaj ih, ali ne dozvoli manipulaciju.

Tinejdžeri — često se prave da im ne smeta, a krije se mnogo. Otvorena vrata uvek.

Pet pravila: nikad pred decom svađa, dosledan raspored, otvorena komunikacija, oba roditelja prisutna u životu, stručna pomoć kad treba.

FAQ

Najčešća pitanja