Provera istorije — pre nego što vidiš auto

Pre nego što potrošiš sat vožnje da odeš da pogledaš auto, traži VIN broj (sedamnaestocifren identifikator vozila). Sa VIN-om proveravaš istoriju kroz nekoliko izvora: AMSS servis za polovne automobile (besplatno, pokazuje datume tehničkih pregleda i da li je vozilo bilo registrovano), Carfax ili AutoCheck (plaća se, ali pokazuje istoriju u SAD-u i EU za uvozne automobile), pretragu sudskih registara za eventualne zabrane.

Drugi obavezan korak: lična karta vlasnika i saobraćajna dozvola. Ime u saobraćajnoj mora da odgovara osobi koja ti prodaje. Ako prodaje neko drugi (rođak, agent), traži punomoćje overeno kod notara. Bez tog dokumenta, prodaja nije pravno valjana.

Karoserija — gde se kriju skriveni problemi

Razlike u boji između susednih panela su znak da je auto bio sudaren i farban. Razlike u veličini razmaka između vrata, haube i blatobrana ukazuju na zamenjene delove ili lošu popravku posle udarca.

Pregled odozdo — provera korozije šasije, izduvnog sistema, dna karoserije. Korozija šasije je najveći skriveni problem kod automobila starijih od deset godina; ne popravlja se jeftino, a tehnički pregled je sve striktniji.

VIN broj na karoseriji (obično na vratima vozača, motoru, A stubu) mora da odgovara VIN-u iz saobraćajne dozvole. Razlika znači ili lošu popravku karoserije ili — u najgorem slučaju — krađu vozila.

Motor i podvozje

Pre nego što upališ auto, motor mora da bude hladan — vlasnik koji ga je „upalio da se zagreje pre tvog dolaska“ često skriva probleme sa hladnim startom. Otvori haubu, proveri nivo ulja (mora da bude između min i max, čisto, ne crno), nivo rashladne tečnosti i tragove curenja.

Posle prvog paljenja, slušaj kako motor radi u praznom hodu — neravnomeran rad, lupanje, glasni piskovi su znaci ozbiljnih problema. Posle desetak minuta vožnje, proveri ponovo nivo rashladne tečnosti — ako pada, postoji curenje.

Dimna kontrola: dim iz izduvne cevi mora da bude beli (vodena para na hladnom), nikad plav (gori ulje, problem sa motorom) ili gust crni (problem sa filterom čestica ili goriva).

Test vožnja — šta da osetiš

Test vožnja od deset minuta po gradskim ulicama nije dovoljna. Idealno, traži najmanje 30 minuta vožnje na različitim brzinama — gradska gužva, otvorena cesta, autoput ako je moguće.

Šta da osetiš: kočnice ne smeju da povlače na jednu stranu, volan ne sme da vibrira pri brzini preko 80 km/h (znak debalansiranja točkova ili lošeg amortizera), menjač mora da menja meka, glat — bilo kakvo „udaranje“ pri menjanju je crvena zastavica. Pri ubrzanju, motor mora da dobija snagu ravnomerno, ne u trzajima.

Završi test vožnju na zaravnjenoj površini i izađi iz auta. Nagni se i pogledaj ispod — bilo kakvo curenje (ulje, rashladna tečnost, kočionka) je razlog za detaljniju proveru u servisu.

Provera u servisu — najbolja investicija od 5.000 dinara

Pre konačne odluke, dovedi auto u ovlašćeni servis ili kod nezavisnog mehaničara od poverenja. Pregled traje sat-dva, košta 4.000 do 8.000 dinara, i pokriva: dijagnostiku motora, pregled na liftu (šasija, podvozje, zaptivači), pritisak goriva, stanje akumulatora.

Mehaničar daje pisani izveštaj sa listom svih pronađenih problema. Sa tim u ruci, ili odustaješ od kupovine, ili pregovaraš značajno nižu cenu (popravke koje će ti trebati u prvih šest meseci umanjuju vrednost auta za 10 do 25 odsto).

Kupoprodajni ugovor — šta mora

Po Zakonu o porezu na imovinu, kupoprodaja se overava kod notara. Notar proverava da prodavac jeste vlasnik i da nema zabrana, i upisuje porez na prenos prava (2,5 odsto od vrednosti vozila).

U ugovoru moraju da budu: tačni podaci obe strane (ime, JMBG, adresa), opis vozila (marka, model, godište, broj šasije, registracija), prodajna cena, datum prenosa, izjava da vozilo nije pod zabranom i da nije ukradeno, način plaćanja, eventualne garancije.

Ne ide u kešu „od ruke do ruke“ bez ugovora čak ni za stare automobile. U slučaju problema posle prodaje, bez ugovora nemaš pravnu osnovu da bilo šta tražiš.

FAQ

Najčešća pitanja