Da li da čitam njegovu/njenu poruku?

Generalno ne — to je narušavanje poverenja. Izuzetak: konkretni razlog za zabrinutost (suicid, droga, eksploatacija). Onda otvoreno, ne tajno.

Tinejdžeri ponekad lažu — to je deo procesa. Reaguj na laž mirno, sa posledicom, bez drame. Cilj je da nauči da je istina manje skupa od laži.

Da li je normalno da me mrzi?

Privremena distanca i bes su normalni. Ako traje godinama bez razloga, ili je sa fizičkom agresijom — porodični terapeut.

Razgovaraj o tome šta se objavljuje, ko vidi, šta je trajno. Bez zabrane (kontraproduktivno) — sa razumevanjem rizika.

Tinejdžer u kući nije neprijatelj — on prolazi kroz najveću promenu života. Vodič za roditelje.

Mozak tinejdžera se restrukturira — prefrontalni korteks (rasuđivanje) sazreva tek oko 25. godine.

Hormoni stvaraju emocionalne talase koji nisu izbor — to je biologija.

Potreba za autonomijom je razvojno zdrava — nije lično protiv tebe.

Vršnjaci postaju važniji od roditelja — to je normalno, ne odbacivanje.

Manje, ali čvršće granice — odaberi 3–5 pravila koja su nepregovorljiva (npr. droga, ocene, vreme dolaska).

Sve ostalo — pregovaraj. Tinejdžer mora da uči da brani svoje argumente.

Posledice umesto kazne — "ako ne učiš, telefon ide u sef" je posledica, "nedelju dana kućni pritvor jer si me iznervirao" je kazna.

Konzistentnost — pravilo važi i kad si umoran. Inače nije pravilo.

Ne kontroliši preko telefona — to gradi tajnovitost, ne poverenje.

Slušaj više nego što govoriš — tinejdžer koji oseti da ga slušaš će se vratiti.

Razgovor u kolima — bez očnog kontakta, mnogi tinejdžeri tu otvore.

Ne reaguj prejako na prve priče — ako se zgroziš, sledeći put neće reći.

"Šta ti misliš o tome?" više nego "evo šta moraš da uradiš".

Slavi dobre odluke — ne samo kritikuj loše.

Drastična promena druženja, ocene, navika spavanja, ishrane — obrati pažnju.

Samoizolacija duža od par nedelja, plač bez razloga, govor o beznađu — psihološka pomoć.