Većina preduzetnika u Srbiji bira paušalno oporezivanje, ali nije uvek najpovoljnije. Vodič kroz razliku između dva režima i kako da izračunaš šta tebi odgovara.
Paušalno oporezivanje u jednom paragrafu
Kao paušalac, plaćaš unapred utvrđen iznos poreza i doprinosa mesečno, bez obzira na to koliko si zaradio u tom mesecu. Iznos određuje Poreska uprava na osnovu šifre delatnosti, opštine u kojoj radiš i broja godina iskustva. Ne vodiš knjige, ne predaješ poreske bilanse i ne dokazuješ rashode.
Glavna prednost je predvidljivost. Mesečna obaveza je ista u januaru i avgustu, bez obzira koliko si fakturisao. Glavna mana je da se ne menja kad ti pad u poslu — moraš da platiš čak i u mesecima bez prihoda.
Samostalna delatnost — kad vodiš knjige
Drugi režim je samostalna delatnost po knjigama. Tu se oporezuju stvarni prihodi minus stvarni rashodi. Stopa poreza na dohodak je deset odsto na neto dobit, plus puni doprinosi za PIO, zdravstvo i nezaposlenost.
Ovaj režim ima smisla kada imaš ozbiljne realne troškove poslovanja — zakup, oprema, materijal, putovanja, marketing — koje možeš da prikažeš kao rashode i tako smanjiš osnovicu. Ako su ti troškovi mali, paušalac je gotovo uvek povoljniji.
Praktično, samostalna delatnost zahteva knjigovođu, vođenje knjige primljenih i izdatih računa, sastavljanje godišnjeg poreskog bilansa i poreske prijave. To znači mesečni trošak knjigovođe od 12.000 do 25.000 dinara, plus dodatna administracija.
Primer računice za prosečnog freelancera
Pretpostavimo dizajnera u Beogradu koji godišnje fakturiše 4.000.000 dinara (oko 2.800 evra mesečno) i ima minimalne troškove (laptop, softver, internet, oko 200.000 dinara godišnje).
Kao paušalac, mesečna obaveza je oko 35.000 dinara — ukupno oko 420.000 godišnje. Neto u džepu je oko 3.580.000 dinara, ne računajući troškove rada.
Kao samostalna delatnost po knjigama, oporeziva osnovica je 3.800.000 (prihodi minus troškovi). Porez i doprinosi izlaze oko 850.000 do 950.000 dinara godišnje, zavisno od opštine i osnovice za doprinose. Razlika je oko 450.000 dinara godišnje u korist paušalca.
Slika se preokreće kada troškovi pređu oko 35 odsto prihoda. Ako godišnje trošiš 1.500.000 i više na realne rashode, knjige obično postaju isplativije.
Kada paušalac više ne radi
Prvi razlog za promenu režima je prelazak praga prihoda. U 2026. prag za paušalno oporezivanje iznosi oko 8 miliona dinara godišnje. Ako pređeš, automatski moraš da pređeš na knjige ili da otvoriš drugu formu firme.
Drugi razlog je rast troškova. Kada ti realni rashodi pređu trećinu prihoda, knjige obično donesu uštedu. Treći razlog je tip klijenata — ako planiraš da prodaješ velikim B2B klijentima kojima treba kompletna dokumentacija o rashodima, knjige im izgledaju ozbiljnije.
FAQ
Najčešća pitanja
Kada se uplate doprinosi za paušalca?
Mesečno, do petnaestog u mesecu za prethodni mesec. Iznos je fiksan i Poreska uprava ti šalje rešenje za celu godinu unapred.
Da li mogu da menjam režim u toku godine?
Ne. Promena režima se podnosi do 31. decembra tekuće godine za narednu kalendarsku godinu. Jednom kad biraš, kreneš sa 1. januarom i ostaješ celu godinu.
Koje šifre delatnosti su jeftinije za paušalno oporezivanje?
Iznosi variraju po šifri i opštini, ali generalno IT, konsalting i kreativne delatnosti imaju umerene iznose. Trgovina i ugostiteljstvo imaju veće paušale. Tačan iznos za svoju šifru proveri na sajtu Poreske uprave.
Šta ako mi je deo prihoda iz inostranstva?
Prihodi iz inostranstva ulaze u ukupan promet i broje se za prag od osam miliona. Devizni prihodi se preračunavaju u dinare po srednjem kursu Narodne banke na dan prijema uplate.