Većina CV-jeva u Srbiji ne stigne ni do ljudskog oka — filtriraju ih softveri ili regruteri u prvih deset sekundi. Vodič kroz CV koji prolazi obe prepreke.
Šta se stvarno čita u prvih deset sekundi
Regrut otvori CV i u prvih deset sekundi traži tri stvari: tvoju trenutnu poziciju (ime firme + naziv pozicije + period), tvoje obrazovanje (nivo i naziv ustanove), i jedan ili dva ključna projekta ili rezultata. Ako mu te tri stvari nisu odmah vidljive, zatvara dokument.
Praktično: na prvoj polovini prve strane mora da bude vidljiv tvoj trenutni rad i obrazovanje. Slika, hobiji, lični opisi — sve to ide na drugu stranu ili se izostavlja. Profesionalni CV za 2026. je gotovo uvek na jednoj strani; samo iskusne pozicije idu na dve.
Standardna struktura koja prolazi ATS
ATS (Applicant Tracking System) je softver koji veće firme koriste da filtriraju CV-jeve pre nego što stignu do ljudskog regrutera. Algoritam traži ključne reči koje odgovaraju opisu oglasa. Ako tvoj CV nema tih reči, ne prolazi filter — bez obzira koliko si dobar.
Šta ATS voli: jednostavan format bez tabela, kolona i grafika, jasno označeni naslovi sekcija (Iskustvo, Obrazovanje, Veštine), datumi u standardnom formatu (npr. „mart 2022 — januar 2024“), ključne reči iz oglasa rasporedene prirodno u opisu pozicija.
Šta ATS mrzi: PDF skenovi (nečitljiv tekst), grafički dizajnirani CV-jevi sa kolonama (algoritam meša tekstove), nestandardni nazivi sekcija („Moj put“ umesto „Iskustvo“), foto na vrhu (ne pomaže algoritmu).
Šta uvek ide, a šta ne
Uvek ide: tvoje ime i prezime, kontakt (e-mail, telefon, lokacija — grad je dovoljan), LinkedIn profil ako ga imaš, sažetak od dve do tri rečenice za senior pozicije (junior to može da preskoči), iskustvo hronološki obrnuto (najsvežije prvo), obrazovanje, veštine relevantne za poziciju, sertifikati.
Ne ide: datum rođenja (regruti ga ne smeju koristiti), bračno stanje, deca, nacionalnost, religijska pripadnost, JMBG, kompletna adresa (samo grad), foto na CV-ju (u Srbiji nije obavezna i sve više se izostavlja).
Diskutabilno: hobiji. Idu ako su relevantni za posao (jezici, programiranje za hobi za IT poziciju). Ne idu ako su generički („čitanje, sport, putovanja“) — to ne kazuje ništa.
Kako se piše opis pozicije
Standardni format: jedan red ime firme, datumi i pozicija; ispod tri do pet kratkih rečenica (bullet points) o tome šta si konkretno radio. Fokus je na rezultatima, ne odgovornostima.
Loš primer: „Bio sam odgovoran za korisničku podršku.“ Dobar primer: „Vodio sam tim od četiri osobe u korisničkoj podršci, smanjio prosečno vreme odgovora sa 12 sati na 3 i podigao indeks zadovoljstva sa 78 na 91 odsto u toku godine.“
Brojevi pretvaraju opis u dokaz. Ako nemaš tačne brojke, koristi opsege („oko 20 odsto“, „preko 50 klijenata mesečno“) — bolje neka približna brojka nego nikakva.
FAQ
Najčešća pitanja
Koliko stari poslovi treba da idu u CV?
Pravilo palca: poslednjih deset godina ili poslednje tri-četiri pozicije, šta god je veće. Stariji poslovi se mogu sažeti u jedan red („2014—2018: razne pozicije u trgovini“) bez detalja.
Da li svaka prijava traži drugačiji CV?
Idealno da. Ne kompletna preinaka, ali sažetak na vrhu i redosled veština treba da se prilagodi konkretnom oglasu. To regruteri prepoznaju i to im signalizira ozbiljnost.
Šta da napišem u CV-ju ako nemam radnog iskustva?
Praksa tokom studija, volontiranje, projekti sa fakulteta, sertifikati, samoinicijativni projekti koje si pokazao na GitHubu ili portfoliju. Sve to čini iskustvo. Bez ijedne stavke, CV deluje prazno.
Koja je razlika između CV-ja i propratnog pisma?
CV je strukturirani prikaz tvog iskustva. Propratno pismo je kratak tekst (pola strane) u kome objašnjavaš zašto baš tu poziciju, zašto baš ti, i koji je jedan-dva konkretna razloga da te pozovu na intervju. Mnoge firme ne traže propratno pismo, ali kad ga traže — bez njega CV ne čita niko.